Platforma: PC, PS4, Xbox One
Ime Igre: Moto GP 17
Izdavač: Milestone srl
Tekst: Vladimir Dolapčev
Žanr: Simulacija vožnje
Kao što je pravi MotoGP šampionat u večitoj senci Formule 1, slična situacija vlada i kad je reč o video igrama. Italijanski Milestone je prošlogodišnje izdanje igre nazvao po legendarnom devetostrukom šampionu sveta Valentinu Rosiju, omogućivši nam da proživimo važne trenutke u njegovoj karijeri. Sa druge strane, ovaj naslov nije fokusiran na jednog vozača već nam donosi nekoliko vrlo interesantnih novina kad je reč o sadržaju.
Tu posebno izdvajamo menadžersku karijeru koja podseća na ono što smo videli u novim ostvarenjima iz DiRT serijala. Ovde je vaš zadatak da izgradite potpuno nov tim krenuvši od nule, odnosno najslabije Moto 3 klase. Početni budžet dovoljan je da kupite jedan od dva najslabija motora a zatim odaberete klupske boje kao i sponzora. Naredni korak je menadžment vozačima. Jedno mesto u timu pripada vama, a na preostala možete angažovati nekog od trenutno slobodnih talenata. Obratite pažnju na to da svaki vozač ima procentualne ocene u četiri kategorije kao i da se oni razlikuju po stilu vožnje. Isto tako postoji i detaljan izveštaj skauta o njihovim osobinama koje će vam pomoći da donesete pravu odluku. Na kraju, mnogo novca treba ulagati u zaposlene, od inžinjera zaduženih za unapređenja komponenti motora preko samih mehaničara i ljudi koji se bave promocijom tima. Ovakva detaljnost do sad je bila neviđena u vozačkim simulacijama mada je šteta što je sve to predstavljeno isključivo tekstualnim putem. Krajnji cilj menadžerskog moda jeste da stvorite veliki tim koji će biti zastupljen u svim kategorijama, a za to će vam biti potrebno mnogo strpljenja. Naravno, i dalje možete igrati karijeru kao pojedinac, ali tu i nije bilo promena u odnosu na prošlogodišnje izdanje.
Moto GP obuhvata ne samo sve zvanične šampionate već i ruki kup u kome učestvuju budući šampioni, ne stariji od 17 godina. Takođe, postoji i čitav niz istorijskih kategorija, pa se možete okušati kao Maks Bjađi, Loris Kapirosi ili mlađa varijanta Valentina Rosija. Deo sadržaja je zaključan, ali igra makar navodi koje uslove treba ispuniti da bi se to promenilo.
Naravno, kvalitet i količina sadržaja su manje bitni u odnosu na sam gejmplej. Ukoliko ste igrali Valentino Rossi The Game, verujemo da nećete lako primetiti razlike. Igra dozvoljava da odaberete manje ili više realističan fizički model a zatim i pomagala poput automatskog menjača ili pomoći pri kočenju. Realistični režim je veoma zahtevan i traži punu koncentraciju jer je esencijalno da u krivinu uđete pod pravim uglom. Naravno, mnogo toga zavisi od klase koju odaberete jer one slabije tolerišu više grešaka. Ono što kvari simulacijski mod su kolizije. Dok u stvarnosti pad znači kraj trke ili gubljenje svake šanse za dobar plasman, ovde ćete nakon svake nesreće u roku od par sekundi biti za upravljačem.
Kompjuterski kontrolisani protivnici vole da voze u pravilnim kolonama po cenu toga da se zakucaju u vas. Zbog takvih situacija, idealno je što postoji mogućnost premotavanja vremena pa savetujemo da je ne isključujete kako biste sačuvali živce. Najčudnija pojava jeste što veštačka inteligencija vozi daleko brže u toku trke nego na samim kvalifikacijama iako bi situacija trebalo da bude obrnuta. Nažalost, ovaj problem viđali smo i u prethodnoj igri. Konačan utisak o gejmpleju je pozitivan, ali ostaje dosta toga da se popravi za narednu verziju.
Sa pozitivne strane, meniji zaista izgledaju veoma lepo, a isto važi i za uvode u trku koji su kao sa TV prenosa. Prvi što će vas dočekati jeste film o samoj lokaciji na kojoj ćete voziti, a zatim i pregled staze kao i zvanični grafici. Modeli motora su izuzetno realistični, ali sami autodromi ne zaslužuju previše hvale. Zelene površine su i dalje ravne kao ploča, a količina detalja nije nimalo impresivna.
Na kraju, noćna trka u Kataru kojom se otvara sezona otkriva nam da kvalitet osvetljenja nije dobar, pa sve deluje previše mračno. Sa druge strane, optimizacija je daleko bolja nego prošle godine što će posebno osetiti vlasnici konzola jer je frejm rejt sa 30 podignut na idealnih 60. Zvučna komponenta je istovremeno i kvalitetna i siromašna. Svaka klasa motora zvuči drugačije i vrlo realistično, ali to je ujedno i sve što ćete čuti u toku jednog trkačkog vikenda.
Voleli bismo da je Milestone ispravio neke probleme iz prošlih izdanja, ali ukoliko ne propuštate trke MotoGP šampionata, bićete zadovoljni onim što predstavlja MotoGP 17.
