Platforma: PC, Xbox One, PS4
Ime igre: Tekken 7
Tekst: Vladimir Dolapčev
Žanr: Borilačka
Izdavač: Bandai Namco
Zvuči neverovatno, ali od izlaska Tekkena 6 prošla je već čitava decenija. Od tada pa do danas serijal je održavan u životu preko tri ne baš sjajna animirana i igrana filma kao i dva spinofa, Tag Tournament 2 (Tag turnament dva) i Revolution.
Iako je sad izašao za konzole i PC, Tekken 7 baš i nije nova igra, s obzirom da se verzija za automate pojavila još u martu 2015. u Japanu. Dve godine, Bandai Namco je iskoristio da bolje izbalansira likove, eliminiše bagove ali i da proširi sadržaj kroz Fejted Retribjušn apgrejd na kome je kućno izdanje i bazirano.
Razvojni tim, očigledno se odlučio na to, da sa ovim nastavkom ne eksperimentiše mnogo kada je reč o izvođenju. Najveće promene odnose se na redefinisanje rejdž skale. Ona se kao u prethodniku aktivira nakon što van preostane malo energije i omogućava da svi udarci koje zadajete budu ubitačniji. Razlika je ipak što u Tekkenu 7 postoje i dve dodatne mehanike. Rejdž art predstavlja specijalni potez koji protivnicima oduzima veliki deo energije i može vas u potpunosti vratiti u rundu. Sa druge strane, Power Crush dozvoljava da izvedete kombo seriju koja se neće prekinuti čak i ukoliko vas protivnici udaraju, dokle god su to udarci u glavu i telo. Naravno, nakon što uspešno ili neuspešno aktivirate neku od ove dve mehanike, rejdž skala se isključuje. Ova izmena gejmpleja prilično je kontroverzna jer slabijim igračima daje priliku da se jednim udarcem vrate u meč. Međutim, praksa pokazuje da Rejdž art nije toliko teško izbeći. Nemogućnost napada sa distance oduvek je značila da se Tekken serijal fokusira na kombo udarce. Tako je i ovog puta, s tim što je njihova ubitačnost značajno redefinisana. Naime, nakon četvrtog udarca za redom, svaki sledeći će protivniku uzimati drastično manje energije. Zbog toga, kraće serije dobijaju više na značaju a igračima je ostavljen veći prostor za taktiziranje. Vredne spomena su i promene u osnovnim kretnjama. Naime, iskorak u stranu sada je znatno manje efikasan način za izbegavanje protivničkih udaraca, pošto je njegova animacija značajno sporija.
U igri se ovog puta nalazi 38 boraca i svi su otključani od starta. Impresivno je to što je čak igra donosi osam potpuno novih likova koji uvode drugačije stilove borbe. Katarina Alves tako praktikuje savate i idealan je izbor za početnike dok se Šahin, kao prvi Arapin u serijalu, uzda u principe vojničke samoodbrane. Iako nije novost kad lik iz jednog serijala gostuje u drugom, kako se ovde radi o Akumi, stvari postaju veoma interesantne. Njegovo poreklo iz Street Fightera znači da on može da izvodi magije i baca projektile ali spamovanje je regulisano preko posebne skale za specijale. Osim njega, na ovaj način funkcioniše i vampirica Eliza, predstavljena u free to play naslovu Tekken Retribution. Bandai Namco najavio je da će kupci season passa dobiti i dva dodatna lika, novi gejmplej mod kao i stotine kostima.
Prebacivanje na Unreal Engine 4 glavni je razlog zbog čega smo uopšte dobili PC port a pritom je sačuvan i autentični grafički stil. Izdanje za računare je superiornije čak i od verzije za PS4 Pro što se najviše primeti po elementima okruženja. Po običaju, najdeblji kraj izvukli su vlasnici Xbox One jer na njemu igra radi u samo 720p uz niži nivo detalja nego u ostalim verzijama. Ono što moramo da zamerimo svim verzijama jeste brzina učitavanja mečeva. Čak i na PC-ju opremljenom SSD-om za to je potrebno oko 20 sekundi dok je na konzolama sve u proseku dvostruku duže.
Kada je reč o modovima, njihov izbor je solidan, ali ne i spektakularan. Po ugledu na trend koji je započeo ribut Mortal Kombata, ni Tekken nije odoleo ubacivanju stori moda. Dok u drugim ostvarenjima ovaj režim ujedno i služi za osnovno upoznavanje sa gotovo svim likovima, ovde se sve vrti oko porodice Mišima i njihovih čudnih odnosa. Priča ne predstavlja nešto što će vas posebno oduševiti, pa je oko tri sata, koliko je potrebno za njen završetak, potpuno dovoljno. Medium nivo težine verovatno će vas namučiti, ali beginner je najbolje da preskočite jer ne pruža baš nikakav izazov.
Arkadni mod predstavlja razočarenje jer se sastoji od samo pet borbi pa se može završiti za nekoliko minuta a ne prati ga tradicionalna završna animacija. Umesto toga, bićete samo nagrađeni određenom količinom novca koji se koristi za kupovinu dodatnog sadržaja poput animacija i artworka ili pak novih odevnih predmeta za likove. Bolji način da dođete do sredstava i stvari ipak je treasure-hunt-mod, gde vas nakon svake pobede očekuje blago po slučajnom principu.
Ukoliko vam je multiplejer komponenta važna, onda imate sreće. Igra je vrlo sadržajna po tom pitanju pa osim rangiranih i nerangiranih mečeva podržava čak i turnire za osam igrača i to po sistemu jednostruke ili dvostruke eliminacije. Na partije se ne čeka puno, a lag je podnošljiv čak i ako potražite protivnika sa drugog kraja sveta. Za svakog rivala pre meča možete videti kakav mu je kvalitet konekcije pa i odustati od duela ukoliko niste zadovoljni.
Voleli bismo da je Bandai Namco malo više rizikovao sa Tekkenom 7, ali i je dalje reč o vrhunski osmišljenom proizvodu koji može da se nosi sa brojnim rivalima i zaslužuje mesto u kolekciji svakog ljubitelja borilačkih igara.
